Nakon opšteg prihvatanja agilnih metoda, rezultati su u celini bili dobri. Timovi koji rade na ovaj način i inače imaju bolje rezultate. Ipak, izgleda da samo mali broj timova ostvaruje punu korist koju je moguće steći. Razlozi su različiti. Ponekad timovi ne koriste dobre tehničke prakse. Ponekad ne biraju dobro ono na čemu će raditi. Ponekad se njima ne upravlja na način koji je u skladu sa agilnim metodama.
Deluje mi da ovi „slabi“ uspesi potiču iz istog uzroka: Timovi i njihov menadžment površno razumeju agilne ideje, tako da kad stvari krenu loše, donose neagilne odluke. Kad stvari idu dovoljno dobro, kao što uglavnom idu, zadovoljni su, ali ne napreduju onoliko koliko bi mogli. Kako tim i njegov menadžment stiču dublje razumevanje, sve su sposobniji da donose dobre odluke o tome kako da napreduju. Njihovi ideali su viši, što ih pokreće da idu napred. Postaju agilni „do koske“, do srži, i to im pomaže da ostanu posvećeni i nastave da se kreću ka izuzetnosti.
Cilj svih Tobajasovih eseja jeste da vam pomognu da steknete to dublje razumevanje. Postavljaju pitanja. Nude nove načine gledanja na stvari. Ako ste poput mene, isprva mogu da vas zbune, ili čak naljute. To je dobro.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.