Sinovi Istoga Oca

Romana Petri plete priču o dva sina od istoga oca – braći po krvi, ali u svemu ostalom potpuno različim i često suprotstavljenim – projektujući je na široku i slojevitu podlogu čitave jedne porodične sage. Osim dvojice braće, Đermana i Enrika, protagonisti priče su dve majke, babe i dede, Đovanijev otac, bizaran i nestalan, i, premda tek u naznakama, bezbrojne devojke u koje se on zaljubljuje i koje se zaljubljuju u njega. Priča, bolna i povremeno očajnički bezizlazna, ali često vesela i autoironična, predstavljena je s izuzetnom delikatnošću emocija i vrlo retkom stilskom i narativnom trezvenošću.