Serotonin

Ako ste ikada bili bez snage i probleme pokušali da rešite bežeći od njih, prepoznaćete se, makar malo, u najnovijem Uelbekovom romanu, primamljivog naziva - Serotonin.

Suočivši se sa groznom istinom koju otkriva o mnogo mlađoj ženi sa kojom živi, sredovečni Floren-Klod Labrus, do tada udobno zaposlen u Ministarstvu poljoprivrede, uradi jedino što misli da može – nestaje. Sve što nosi sa sobom je pozamašan konto u baci (malo li je?!) i prošlost komprimovanu u 1100 g MacBook Air-a.

Balansirajući po tankoj ivici linije manjeg otpora (gde je jedina borba koju preduzima pronalaženje hotela koji prima pušače), survava se u depresiju. Spas će mu, naizgled, pružiti antidepresiv poslednje generacije, komercijalnog naziva kaptoriks koji na mnogo efikasniji način povećava nivo serotonina u organizmu.

Okuražen tim malim količinama “hormona sreće” koje mu kolaju po telu, Floren pokušava da se suoči sa svojom budućnošću, nemilosrdno preispitujući prošlost. Potpuno svestan grešaka koje je pravio, a tragajući (kao što svi tragamo, jurimo, grabimo…) za ljubavlju, shvata da jedinu šansu da preživi ima ako pronađe ženu koju je jedino voleo, a koju je razočarao i povredio.

Put ga vodi u Normandiju, na selo, među seljake i radnike, čiji životi zavise od borbe protiv slobodnog tržišta koji im nameće Evropska unija…

Steći će prijatelja, izgubiće veru u bolje sutra, ali – da li će naći ženu za kojom traga…?

Da li će pronaći ljubav?

Duhovit, ciničan, oštar, nemilosrdan , pesimističan… takav je Uelbek.

I, ako imate makar malo gorčine u sebi (a ko nema?!) – morate da ga volite.