Senka (Euridika govori)

„On ima svoju senku, ja imam svoju, ja sada JESAM senka, ali ne možemo biti isti; i eto vam sad muškarca gde stoji na zemlji i razmišlja, vidi dve senke, svoju i mene, koja jesam senka − ne, ne sopstvena senka,jednostavno senka, jednostavna senka, molim vas jednu senku, jednostavnu; on se trza od straha i brzo podiže pogled: ko je ta druga senka, odakle ih sad dve? odakle dolazi ta druga? postoji li to kraj mene neko drugo biće? ali gde je ono, gde li baca tu senku? mora da to neko biće baca tu senku, ali ja vidim samo tu senku, nju i svoju senku − naravno svoju, ona je moja, ona pripada meni, poput moje kože; kako? odakle sad to…“