Sejanje po kamenu

Razgovor je jedan od oblika dobrote. Sagovornici žele rečima da premoste večitu udaljenost između dvoje ljudi i da se što je moguće više približe jedno drugom ukazujući na hrabrost kao deo istine, na žrtvu pažljivog slušanja i potiskivanja samoljubivosti, poništavanje našeg egocentrizma u kojem slušamo sebe i divimo se svojim rečima, prevazilaženje predrasuda pri različitim stavovima. Razgovor podrazumeva i duboko razumevanje različitosti i delić praštanja pri slici sveta koju ne prihvatamo kao svoju…

Zoran Hr. Radisavljević, od one je stare škole novinara, koji vode razgovore „na suncu i po lepom vremenu”. Za sagovornika se pažljivo priprema i postavlja pitanja koja lagodno vode do bitnih stvari. Njegova pitanja uvek su usmerena ka temi o kojoj razmišlja, pre i za vreme intervjua. Nikad nisu predvidljiva i trivijalna, otrcana od upotrebe, već se Radisavljević trudi da svaki pisac dobije svoje bitno pitanje. Pronicljivo istražuje baš ono što bi i sam pisac o sebi rekao. U njegovoj nameri nikad nema nelagodnosti koja bi osporila dinamičnost razgovora, niti se u sagovorniku pojavljuje trunka želje da se neko pitanje zaobiđe. Kao svaki dobar i iskusan novinar, Radisavljević beleži, ne samo ono što je rečeno, već i kako je rečeno, a čitalac između redova nazire i ono što je prećutano.

Ljubica Arsić