Sedam Života

„Svaki tekst u Sedam života ima svojstvo čudesne samodovoljnosti i posebnosti… Ako bih opisivala koncept ove zbirke, stavila bih akcenat pre na unutrašnji smisao nego na spoljašnji postupak: na plansku i virtuoznu obmanu čitalačkih očekivanja. Praktično u svakoj priči Prilepin marljivo kači po zidovima puške kojima nije suđeno da opale, obeležava stazice kojima čitalac s poverenjem stremi varljivo predvidljivom finalu, samo zato da bi u poslednjem trenutku izleteo sa utabanog puta u jarak i dalje, dalje — tuda, gde je najmanje očekivao da će se obresti. Prilepin redovno obmanjuje čitaoca, meša mu karte pred samim nosom — ali u toj otvorenoj podvali nema ničeg uvredljivog ili ponižavajućeg… Prilepinove priče ne svode se na banalni (a čak ni na ozbiljan) trik: pored majstorstva — prvorazrednog, nema spora — u njegovim tekstovima postoji nešto, nesvodljivo na tehniku i tehnologiju spisateljskog zanata. Jednom rečju, prava velika književnost — pa čak i ako imate pitanja za Prilepinove romane, u ovom slučaju sve je zadivljujuće jednostavno, razumljivo i jednoznačno: sam život, pretočen u reči, i nepomućena čitalačka sreća.“