Savremeno špansko pozorište

U poslednjih desetak godina, u španskom pozorišnom svetu pojavila su se dva izvanredna fenomena. Prvi je stvaranje malih, veoma agilnih pozorišnih grupa, kojima je za izvođenje predstava dovoljan bilo koji prostor, od velikih i slavnih nacionalnih scena, do malih periferijskih sala, koje u svakom slučaju redovno pune publikom. I u samoj Španiji i u inostranstvu.

Drugi fenomen se vezuje za uporan rad grupe mladih autora koji su, u svojim zapaženim i često višestruko nagrađenim i prevođenim delima, uveličali ionako bogato špansko pozorišno stvaralaštvo. U tim delima se bave univerzalnim problemima našeg vremena, kao što su nasilje u porodici, opšte nasilje vezano za drogu i korupciju, zatim kritikom neokonzervativne ekonomske politike koja je, preko multinacionalnih kompanija, i izazvala poslednju svetsku krizu, i očaj i beznadežnost miliona ljudi koji su zbog toga izgubili posao i našli se na ulici ili su u očajanju sebi prekratili život, kao i sve uočljivijom ravnodušnošću sveta prema svemu tome, kao posledicom premora od izneverenih obećanja o nekoj lepšoj budućnosti koja nikako da stigne.

Ovo su najistaknutiji autori tog novog španskog pozorišnog talasa, i kroz njihova dela prelama se sve ono što danas španska dramaturgija daje evropskom pozorišnom nasleđu.