Satanski Tango U Prokletoj Avliji : Ka Sociologiji Saznanja Srpske Kulturne Tradicije

U rasponu od Irisa u Berlinu Miloša Crnjanskog do Gilijamovog Brazila, od Andrićeve Proklete avlije do volšebnog Satanskog tanga Bele Tara, Željko Simić nadahnuto i suvereno, svetski i srpski, prati, tumači i originalno unapređuje onaj tok savremene stvaralačke misli koja se bori da ponovo uspostavi izvornu povezanost s bićem. Godi saznanje koliko su vredan, a dosad nedovoljno zapažen doprinos tom ohrabrujućem toku dali neki od najistaknutijih pisaca moderne i savremene srpske književnosti.
Prof. dr Darko Tanasković

„… i šta tu ima da se obrazlaže kad se naprosto vidi. Željko Simić se vidi. On sebe i daje na uvid. Smotren čitalac osjeti (nepogrešivo) – tu duša gotovo da pipa svoj oblik. I na oči krilati. (…) Čitajući Ničea, Lajbnica, i opričavajući ih, ona priča sebe – uvijek izlaže ’jednu osjetilnost’ koja prethodi logosu, koja je u korijenu mišljenja.“Prof. dr Zoran Arsović Izuzetno opremljen za inicijaciju događaja, naoružan znanjem i obrazovanjem kao najjačim oružjem in toto, ali i sam opskrbljen samosvojnim talentom za minuciozne i suptilne analize Bećkovićevih stihova – talentom koji svedoči o sopstvenoj upletenosti u poetski diskurs – u delu Matija Željko Simić na autentičan i originalni način pokreće do sada skoro netaknute niti zbirki Međa Vuka manitoga, reče mi jedan čoek, Lela i kuku i Kaža.Prof. dr Bogdana Kaljević