Rudolfovi kapkejkovi

Kuvanje mi je strast i život, ali spremanje poslastica mi uvek pričinjava posebno zadovoljstvo. Pravljenje torti i kolača asocira me najpre na čašćavanje. Kao nekada u osnovnoj školi, kada smo častili za rođendan. Za mene je zadovoljstvo spremanja poslastica prevashodno povezano sa kreativnim posluživanjem i davanjem ili deljenjem. To je osmeh koji poklanjamo i dobijamo zauzvrat. Baš iz tog razloga spremanje poslastica podrazumeva i određenu gozbenu atmosferu. Gotovo sva deca rado prave kapkejkove u šarenim papirinim korpicama i često već odmah znaju koji bi kapkejk za koga da ukrase. Svi roditelji, a i deke i bake, znaju kakav je osećaj kada se probaju najukusnije torte ili kolači na svetu, zato što su ih spremili njihova deca ili unuci.

Dobra poslastica je zaista slatka kao ljubav, upravo zato što je i ljubav jedan od sastojaka.
Mislim da su kapkejkovi najlepši primer „demokratske poslastice”. Oni su za svakoga i nemaju imidž otmenog slatkiša. Osim toga, toliko se jednostavno spremaju da gotovo i nije potrebna neka posebna oprema. Kapkejkovi su u trendu, takoreći kul. Često su prisutni u pop i rok kulturi, kako na stolu kao posluženje tako i kao motiv na logotipima, u umetničkim delima i na tetovažama. Reč je o jednostavnoj ideji: da se napravi sočan kolač u papirnoj korpici preliven ukusnim topingom, ukrašen u sopstvenom stilu. Lako se priprema, lako se deli i lako se jede.