Religija Njegoševa

Ova veoma značajna studija Religija Njegoševa za sagledavanje filozofsko-religijskih aspekata Njegoševog stvaralaštva objavljena je prvo u nastavcima u jednom od najznačajnijih i najuticajnijih književnih časopisa na početku XX veka, u časopisu Delo 1910. godine. Odmah naredne godine, zbog velikog interesovanja, štampana je kao posebno izdanje i od tada pa do dana današnjeg doživela je više ponovljenih izdanja. Odmah po objavljivanju ove studije, celokupna književna kritika tog doba ju je dočekala sa neobičnim pohvalama, čak čuveni Jovan Skerlić koji je bio veoma kritičan kako prema Njegoševoj tako i inače prema Nikolajevoj religioznoj misli.

U ovoj studiji Religija Njegoševa vladika Nikolaj Velimirović ispituje Njegoševe misli i analizira njegove osećaje u kojima se krije veličina ovog pesničkog i filozofskog genija kakav je bio ovaj pustinjak cetinjski. Tako Nikolaj polazi od Njegoševog poimanja lica ali i naličja prirode, o svemoćnosti poezije i posebnom položaju koji pesnik ima kao takav, o Bogu stvaraocu svetova koji je „tvoriteljnom zanjat poezijom“ i naravno pesniku kao najbližem njemu, kao Božjem poslaniku koji je sličan tvorcu i čije je stalno pozvanje da svojom pesmom veliča tvorca. O sreći koja je na našoj planeti nepoznata stvar, o nemoći čovekove volje zbog čega je čvrsto vezan za zemlju, o sudbini čoveka i njegovom dolasku na zemlju, je li on na zemlji radi kazne ili nagrade, o čoveku kao najvećem od svih čuda… „Čovek je sam sebi najviša tajna, zagonetka je naš dolazak na svet, zagonetka je naš odlazak iz sveta…“

Dakle, „ne samo što je naš filozof-pesnik umom pronicao u dubine glavnih filozofskih problema, nego je duša njegova stradala pod teretom njihove nerešivosti“.

Pored toga, u knjizi Religija Njegoševa pažnja je usmerena na ispitivanje veza između Miltonovog epa Izgubljeni raj i uticaja ovog dela na Njegoševu Luču mikrokozmu, kaoi na jasno isticanje tri misli u kojima Njegoš odstupa od biblijsko-miltonovskih pogleda: učenje o preegzistenciji duše, Adam nije stvoren posle stvaranja Zemlje već nakon toga, posle nebeske bitke, opredeljenja da stane na stranu Satane i pokajanja što je bio učesnik u toj bici, i treće, biće stvorena Zemlja kao kazna za Adama na kojoj će postojati i smrt a potomci njegovi biće lišeni spomena na to da su nekada živeli u raju. Samo jedna iskra uma, jedna mala iskra u čovekovoj duši čuvaće spomen na to gde nam je prava kolevka…