Put u jednom pravcu

Dete nepoznatih roditelja, stradalih u saobraćajnoj nesreći, spasli su i usvojili Cigani iz Marseja, i dali mu ime Aziz. Odrastao je sa lažnim marokanskim dokumentima. Ima osamnaest godina, krade automobile i auto-radije. Kada je uhapšen je jer je ukrao prsten za devojku kojom želi da se oženi. vlasti odlučuju da baš on bude jedan od prvih primera nove francuske imigracione politike, velike akcije vraćanja ilegalnih imigranata u zemlje odakle potiču. Dodeljuju mu tzv. „humanitarnog atašea“, službenika koji treba da ga deportuje u Maroko. Između njih dvojice se javlja dirljivo prijateljstvo dok putuju u potrazi za gradom iz koga je Aziz, koji zapravo ne postoji. Aziz, iako faktički nije Marokanac, zamišlja izvesno selo Irgiz, u dolini pod planinom Atlas, gde navodno živi neko pleme Sivih Ljudi, kao svoj izgubljeni raj koji želi da pronađe, a Šnajder se zanosi idejom da napiše roman o njihovom putovanju. Na tom putovanju oni upoznaju šarmantnu Valeriju, koja će im biti vodič.