Put Do Zvezda

Neimenovani starac s početka romana, kako će ubrzo postati jasno, jeste devedeset dvogodišnji Milan Dimitrijević, profesor u penziji, od javnosti malo primećen romansijer i pesnik. Udovac je, suprug počivše ambiciozne Jelke Keler s čijom slikom na zidu, u svojoj kući u Svetosavskoj, vodi – zapravo nastavlja, dijalog preko vremena kao dokaz da ono što je jednom bilo traje, i to dok mi trajemo, dok traju svest i sećanje.
Moglo bi se to nazvati i halucinantnim stanjima u koja zapada vremešni Dimitrijević, čak svojevrsnim naplavinama njegove svesti što bludi vremenom, ali autorka nam sugeriše da je, pre svega, reč o unutarnjoj potrebi starog usamljenika.