Ptica u kući

Noseći u sebi snažnu antiratnu poruku, roman govori o muškarcu na pragu zrelih godina koji se kroz niz apsurdnih odluka priključuje dobrovoljcima u građanskom ratu u Jugoslaviji s kraja XX veka. Priča prati ličnu istoriju glavnog junaka u rodnom Novom Sadu, i život o kome bi se moglo reći da mu baš ništa ne nedostaje, i sa druge strane njegovu stvarnost na ratišu, gde mu sve nedostaje i gde osim svakodnevnih muka i mitske vere u Srpstvo, te prijateljstava koja su produkt stresnih dešavanja koje ga okružuju, nema baš ničega što mu je potrebno. Ipak, i pored očiglednih znakova koji mu govore da ne treba da bude tu gde jeste, tj. u ratu, on uporno bira baš tu opciju, ostavljajući čitaocu prostor za postavljanje pitanja koja se tiču elementarnih ljudskih prohteva: šta je zaista važno i šta nas čini ljudima – da li arhaične odrednice poput čojstva u junaštva u savremenom društvu više ne igraju ulogu i da li je neophodno da izbije tako ekstrema pojava kao što je rat pa da se vidi ‘ko je vjera a ko je nevjera’, te do koje mere treba da se kao pojedinci mešamo u društvena zbivanja.