Prva ruka

„Roman sa kojim Milorad Tomić stupa na književnu scenu prati tragove barouzovske ogoljenosti, keruakovskog “on the road” avanturizma, negujući izvorni duh vremena u kojem dorćolska faca Miki traži put identitetskog sazrevanja u raznolikoj paleti društva koje mu se otvara. Iskačući iz ustaljenih stilskih obrazaca, Milorad Tomić nas svojim junakom vraća neprikosnovenim kodeksima “ulične časti”, ali i sa blagom setom podseća da su se prvi mangupi okupili tada i tamo, te se njihovim zalaskom ne gasi samo kultni momenat kafea Statut, već celokupan stil jedne metropole. Ova knjiga govori tonom koji se nikome ne izvinjava, pozicionira drogu kao stil života generacije koja je u začetku otkriva, te pruža odvažno svedočanstvo mladosti u vrtlogu poroka, lečenja, dilovanja, prostitucije, zatvora, ali i sporta, strasti, erotike i ljubavi.“ Lola Stojanović

„Postoje neki ljudi koji su drugačiji, svoji, ljudi kojima se najčešće, kada ih upoznamo, iskreno divimo i zavolimo ih, bilo da se ta poznanstva dogode u svakodnevnom životu, bilo da ih upoznamo u literaturi, pozorištu, stripu, filmu…To su ljudi koji se drže i svojih i naših principa i svojih pravila, pre svega, i žive životima drugačijim od naših, a o tim životima uglavnom ili ne znamo ili malo znamo, i tek zahvaljujući njima te živote upoznajemo iz prve ruke.

Jedan od takvih junaka posebnih i u svemu svojih je i glavni junak Tomićeve Prve Ruke, Milan Stošić.

Milan Stošić je dvadestogodišnjak koji živi svoj život, po svojim pravilima, birajući da bude svoj i slobodan, birajući svoje demone slobode, neke svesno, a neke i ne, od kojih neki postaju oni za koje će se boriti svom snagom, a neki postaju oni protiv kojih će se boriti svom snagom.“ Milorad Novaković

„Ovo je otvorena knjiga, jakom rečenicom stisnut, autentičan roman o subkulturnom svetu droge, uličnim tučama i kriminalu, očešan sportom, prožet prolaznim ljubavima, ojačan upečatljivom notom tvrdog karaktera i ljudskosti.

Roman nije ispovest, ne ispovedam se nikome i ne kajem se ni zbog čega. Suštinska potka romana je u komadiće razbijena svest, koja se posle mnogo godina vratila u obliku mozaika. Iz bliza, tokom čitanja, vide se crtice koje su deo tog mozaika, ožiljci koji nikada ne prolaze.

Tematski gledano, roman je vanvremenski, smešten sigurnom rukom u osamdesete godine prošlog veka. Primarno mesto dešavanja radnje romana je Beograd, sekundarna mesta dešavanja su veće Evropske metropole, ali i provincijski gradovi i skijaški centar u državi koja se zvala Jugoslavija.

Možda je cela ova priča mogla da se desi i nekome drugome. Imali su sreće, nije im se desila. Oni kojima jeste, nisu više među živiima.

U knjizi seks ne postoji. Postoji jahanje na ogromnom morskom talasu sa velikom penastom krestom na vrhu. Lagano jahanje na talasu koji se obasjan suncem polako i sve brže valja ka steni, razbija se o nju eksplozijom u milionima svetlećih kapi, ali razbija i samu stenu, pretvara je u sitan pesak i ostavlja mir svojim povlačenjem. Ako je to seks, onda je na sličan način opisan.

Ulični obračuni ne traju letnji dan do podne. Oseti se nečija hrabrost, oseti se i kukavičluk, ukus krvi. Ne ulazi se u psihološke aspekte. Na ulici ubija adrenalin, ovde toga nema. Adrenalinsko pražnjenje je autoru nepoznato, on sve to doživljava potpuno indiferentan prema eventualnoj pobedi.

Bavljenje nekim oblikom kriminala je osamdesetih godina bilo pitanje prestiža u svakom tvrdom, kompaktnom društvu mladih muškaraca koji su odrasli na Beogradskom asfaltu, pa ga ima i u knjizi.

Pustoš koju ostavlja droga za sobom je toliko strašna, da ne postoji dovoljno jaka reč koja bi opisala doživljenu emociju posle viđenog stanja uništenja čitavih porodica kada je HIV virus vladao Beogradom. Autor se osmelio da se potrudi, da takav pakao vidite i prođete kroz njega čitajući. Džanki svet je baš tako opisiv, kao samo boravljenje u paklu. Izlaza nema. Konkretni događaji su deskripcijom ipak dovoljno intenzivni, i ostaju van okvira bilo kakve mistifikacije.

Sigurna Prva Ruka vas dovodi među suprotstavljene svetove kojima je autor pripadao, sukobljene međusobno u samoj svojoj suštini, pokušavajući sebi da stvori jedan svet od svih njih, vodi vas do kraja.“ Autor