Proroci fjorda večnosti

Mortena Falka, mladog Norvežanina, upoznajemo u Kopenhagenu u koji ga porodica šalje na studije teologije. Raskinuvši veridbu sa Abelone, jednom od tri kćeri štampara Šulca kod kojeg privremeno stanuje, dobrovoljno odlazi u dansku koloniju na Grenlandu, u želji da se posveti misionarstvu. Ovu zemlju „večne zime“ u svom dnevniku opisuje rečima: „Grenland je noć koja je razdvojila veče kad sam kao mlad i čio pošao na spavanje i jutro kada sam se probudio kao istrošeni starac“.

Širenje Hristove vere među domorodačkim stanovništvom Grenlanda, ali i danskim kolonistima ogrezlim u poroke, nije nimalo lako, a uz to je čak i njegovu veru stavilo na iskušenje. Bračni par Habakuk i Marija Magdalena, revoltirani hipokrizijom i iskvarenošću kolonista kao i nemoralnošću bivšeg sveštenika, osnivaju paralelnu hrišćansku zajednicu. U svom učenju kombinuju paganizam i hrišćanstvo i njihova se zajednica širi i jača. Morten Falk pokušava da sprovede nalog za hapšenje ovog para. Otišavši u naseobinu „Fjord večnosti“, shvata da je njihova vera mnogo čistija i da ova „utopijska zajednica“ zapravo predstavlja iskreniji i humaniji vid hrišćanstva od svih drugih sa kojima se do tada susretao. Međutim, on shvata i da je ona previše čista te da је kao takva osuđena na propast, budući da je danska kolonijalna uprava, koja ne trpi ni trag nezavisnosti inuitskog stanovništva, neće tolerisati.

Nevoljnost domorodaca da se prilagodе načinu života licemernih kolonizatora rezultiraće dramatičnim sukobom kultura. Roman Kima Lajnea, vešto komponovan i suvereno ispripovedan, predočavajući život i društvo Grenlanda s kraja 18. veka, uspeva u isti mah da ispriča i jednu sasvim modernu priču. To je česta ambicija, ali mali broj pisaca joj je dorastao.