Prokletstvo Bukovskog

„Posle tri knjige poezije, Dušan Varićak se javlja kao pisac priča, što je siguran put ka romanu, jer gotovo svaka priča kojom nas je Varićak zaista obradovao, prestavlja dobar putokaz ka najsloženijoj književnoj formi. Beogradske kafane ili neka druga sastajališta Varićakove generacije osamdesetih godina, predstavljaju milje u kome se oseća kao riba u vodi. Čitalac već posle prve priče shvata da je uhvaćen u mrežu spretno pletenu od biranih reči, specifičnih ljudi beogradskog noćnog života i događaja, koji samo naivnom čitaocu mogu zamirisati na plivanje po margini života. Trenutno je u modi, ne samo u literaturi, povratak razumevanju i analizi devedesetih godina prošlog veka, koje su ključ za razumevanje današnjice. Ali, da bi se shvatile devedesete godine, neophodno je hrabro i sa razumevanjem zaroniti u maticu osamdesetih godina, u vreme novog talasa što se razbio o hridi sumanutog desetleća koje je progutalo jednu državu i život što pulsira kroz priče Dušana Varićaka. Ovo nije omaž osamdesetim, već krik za životom koji je ostao negde iza nas.“

– Vanja Bulić

„Prokletstvo Bukovskog spada u dela o takozvanim ‘izgubljenim generacijama’, koje se izgleda periodično, i redovno, pojavljuju u evropskoj istoriji. Ovo se specifično, na duhovit kišonovski, način, bavi mladošću današnjih sredovečnih ljudi, ‘teatrom apsurda’ u srpskoj prestonici osamdesetih godina i kasnije; scenom pred smenu raspadajućih starih, besmislenih, vrednosti – kulta ličnosti, uravnilovke, kafkijanskog državnog aparata – još besmislenijim – turbofolkom, TV-pornografijom i opštim grabežom posle smrti Vladara. Vispreno, prodorno i nadasve zabavno…“

– Zoran Bognar