Progutaj vazduh

Knji­ga Pro­gu­taj va­zduh sli­ka­ma, pri­zo­ri­ma i unu­tra­šnjom ri­mom re­če­ni­ca go­vo­ri o pre­ki­nu­toj ve­zi jed­nog na­ro­da sa tra­di­ci­jom, o po­tra­zi je­din­ke za vla­sti­tim bi­ćem, duž sta­za ko­ji­ma su išli sta­ri ple­men­ski lov­ci i ri­ba­ri, duž pu­ta­nje vo­de­nog sa­ta. Tra­ga­nje za no­vom vo­dom osnov­ni je po­kre­tač ob­re­da i iz­vor mi­to­va tog na­ro­da sno­va i sne­va­nja o ži­vo­tu bez pro­stor­nog i vre­men­skog ogra­ni­če­nja. Ali, ka­da ja­va ras­pri­ši sno­ve, a vo­de­ni sat pre­sta­ne da me­ri vre­me isto­ri­je jer vo­de vi­še ne­ma, tre­ba pre­ki­nu­ti pre­o­ra­va­nje pam­će­nja i se­ća­nja, za­u­sta­vi­ti plač. Ta­da tre­ba da se pro­gu­ta va­zduh, udah­ne i ži­vi. Pro­gu­taj va­zduh, ka­že Ta­ra, udah­ni i ži­vi. Ukrat­ko, to je po­ru­ka ovog pr­ven­ca austra­lij­ske knji­žev­ni­ce abo­ri­džin­skog po­re­kla.