Priče s Marijanom

Glavni protagonisti  zbirke Ksavera Bajera Priče s Marijanom, za koju je 2020. godine dobio prestižnu austrijsku nagradu za najbolju knjigu godine, su izvesna Marijana, za koju, uzgred rečeno, ne znamo kako izgleda i koliko je stara, i ja- pripovedač, isto tako mlađi čovek, neodređenog izglega i nepoznatog porekla. Marijana u svakoj od ovih priča nastupa kao incijatorka, pratilja, partnerka, savetnica, pa čak i domina glavnog junaka koji pokorno i predano izvršava sve njene zahteve. Ona je ta koja mu zadaje neobične zadatke, predlaže naizgled zabavne zajedničke ili pojedinačne poduhvate stavljajući ga na ispite izdržljivosti i hrabrosti. No, isto tako imamo situacije u kojima se Marijana i pripovevač drže skupa pokušavajući da se združenim snagama odupru pretećoj opasnosti. Samo jedan jedini put pripovedač na kraju dana odlazi zadovoljan na počinak „ispunjen osećajem euforije zbog proteklog dana, tog lepog, divnog i neponovljivog dana radosti i čiste sreće“, ali i ta izjava, tipično bajerovska ima efekat potuđenja. Naime, glavni junak je izriče nakon što su on i Marjana uništili sve vredne i skupocene stvari prethodno kupljene pod srećnim okolnostima na buvljoj pjiaci.

Priče s Marijanom ove zbirke Ksavera Bajera nižu se u razantnom tempu. I u svakoj od njih ponavlja se gotovo identičan predložak: sve počinje naizgled bezazleno, pokatkad čak i romantično, no, kako radnja odmiče i događaji se nižu, glavni protagonisti upadaju u situacje koje izmiču kontroli i prelaze u iracionalno. U nekom trenutku neminovno dolazi do dramatičnog obrta koji na kraju dobija jeziv ili fantastičan, pokatkad groteskan, a neretko i nasilnički i morbidan ishod.