Objavljivanje De Hanovog prvenca 1904. odjeknulo je kao bomba: ne samo da je roman (nazvan po narodskoj četvrti Pejp) obilovao eksplicitnim homoerotičnim scenama već je bio pisan u prvom licu jednine, što je sugerisalo autobiografski karakter isposvesti. Tako je čak i površnim poznavaocima amsterdamske intelektualne scene bilo lako da na osnovu imena i opisa dokuče stvarni identitet ostalih likova romana. Na taj trag ih je uostalom svesno naveo i sam autor koji je roman posvetio svom 23 godine starijem prijatelju, amsterdamskom lekaru i piscu Arnoldu Aletrinu, poreklom sefardskom Jevrejinu, i velikom poborniku homoseksualne emancipacije. Taj De Hanov krik protiv prikrivenosti i hipokrizije skupo ga je koštao: izgubio je prijatelja, ili makar njegovu javnu podršku, a izgubio je i posao. Glavni urednik socijalističkog lista Het volk, P. L. Tak, bio je po pitanju javnog morala očigledno mnogo bliži konzervativnim krugovima koji su homoseksualnost smatrali degenerativnom bolešću. Nakon izbacivanja iz redakcije sledio je i otkaz u školi u kojoj je De Han radio.
Osim tematike, roman odlikuje i stilska avangardnost. De Han je na virtuozan način ukomponovao više stilskih odlika svog vremena – naturalizam, senzitivizam i impresionizam. Niži građanski sloj s početka dvadesetog veka verno je prikazan u svoj svojoj bedi i prostoti, ne samo slikovitim opisima već i sjajnim dijalozima u iskvarenom, priprostom slengu predgrađa. Glavni akteri, Joup i Sam, kao intelektualni predstavnici srednje klase koriste govorni jezik koji ima bogatiju i korektniju leksiku i sintaksu, ali kolokvijalni izgovor, koji je dočaran zahvaljujući mogućnostima holandske ortografije. I naposletku, de Han u opisima i unutarnjim monolozima ispoljava svoj spisateljski talenat obilatim korišćenjem neologizama, pre svega neobičnih kombinacija boja, koje daju koloritnu i iskričavu sliku emotivnih stanja glavnog junaka.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.