Priče iz beznađa

Prozni svet u većem broju od jedanaest ponuđenih priča je preplavljen sumnjom u Boga, palim anđelima, đavolima i čudovištima, sile mraka činodejstvuju – krvi i na pretek! Toliko da dobar broj priča možemo čitati kao žanrovsku finkcionalnu prozu sa horor elementima. U tom maniru ispisana je proza „ iz različitih, a donekle sličnih priča“, koje su međudodirne, sa zločinstvom u osnovi, morbidne urbane atmosfere u kojoj spoljašnji svet je sve drugo nego miroljubiv, postaje incidentan a prostor poznatog biva preudešen ambijent stranog i pervertovanog sadržaja, svet se prazni i pretvara u pretnju a svakodnevica u haos i moralno rasulo; priče sa mnogo krvi gde se u potpunosti relativizuje granica između doživljenog i ispripovedanog.i sve to, naravno, izvan klasičnih pripovednih formi, uz karakterističan vrednosni relativizam tako tipičan za postmodernizam ovde ima zajednički imenitelj u odnosu prema Bogu, odnosno veri-neveri…

Miljurko Vukadinović