Priča mog života

Svojim romanima Bleštava svetla velegrada, Priča mog života, Slapovi svetlosti, Poslednji divljak, Uzorno ponašanje i Lep život, DŽej Mekinerni se poput romansijera Bret Istona Elisa nametnuo kao jedan od najuticajnijih pisaca najmodernije generacije američkih japijevaca. U pitanju je generacija mladih i uspešnih ljudi, čiji su životi obesmišljeni bespoštednom borbom za opstankom. I Mekinernijevi, kao uostalom i Elisovi junaci, teže da sopstvene živote prožive „punim plućima“, ne opirući se pritom nijednom izazovu i poroku, lišeni iluzija oni moralne vrednosti poput prijateljstva, vernosti i čestitosti smatraju zaostalim reliktima prethodnih vremena, zato što je u novoj globalnoj epohi sve dozvoljeno. Egoistični, opsednuti spoljašnjim znacima uspeha, lišeni svakog osećaja za moralnost, japijevci o kojima piše Mekinerni, zdušno su prigrlili filozofiju modernog vremena, vremena u kome je sve dozvoljeno a ništa važno. Po književnom uticaju, popularnosti i stilu pisanja ovog romansijera, koji poput Filipa Rota, Bret Istona Elisa i Dejvida Livita svojim romanima objavljuje smrt američkom snu, književni kritičari porede sa Skotom Fidžeraldom, Džeromom Dejvidom Selindžerom i Rejmondom Karverom. Mekinerni nam pruža vernu sliku žitelja „Velike jabuke“.