Postpop I, tekstovi: (2002-2004)

Nemam običaj da počinjem tekstove citatima, ali u ovom slučaju ideja se ne samo nameće, nego i čini posebno prigodnom. U jednom od stotinak eseja iz knjige „Post pop 1“ (Draslar Partner), onom koji nosi današnji datum od pre tri godine, Momčilo Rajin, pišući o američkoj zvezdi iz senke Lusindi Vilijams, sublimira mnogo toga primenjivog na izbor i sudbinu kreativnih ljudi na dva udaljena i međusobno veoma različita mesta. „Pesma ‘Američki san’ u kojoj Lusinda gotovo repuje“ – kaže Rajin – „predstavlja pogled preko ramena osoba sa dna društvene lestvice koje su platile danak plakatskog patriotizma, lakovernosti i zabluda američke srednje klase. Ovo je pesma s druge strane tasa od istoimenog pamfletskog Madoninog hita, pesma o svetu koji nije naklonjen ljubavi. Nema suza ni kod jedne ni kod druge, ali nema ni nedoumice čija duša jeca. I to može svako da čuje.Samo ako želi“. U identičnom ključu može se tumačiti i smisao dela kao što je „Post pop 1“ u Srbiji 2006. Biografija Momčila Rajina obuhvata mnogo toga dobrog: od SKCa i „Džuboksa“, preko „Ritma“ do kolumni koje čine ovu knjigu. Njegova neosporna kompetencija imala je, tokom svih ovih godina, bezrezervnu podršku posebne vrste razboritosti, koja uslovljava cilj definisan afirmacijom, vrlo retko – ako uopšte – negacijom. To su vrline koje se ne mogu često sresti i zbog toga, ali ne samo zbog toga, “Post pop 1” svedoči o najmanje dvema važnim stvarima: da u Srbiji postoje analitičari fenomena popularne kulture koji se mogu meriti sa bilo kim u svetu i, što je neka vrsta ohrabrujućeg otkrovenja, da postoje urednici i izdavači sposobni da tu značajnu činjenicu prepoznaju, uvaže i publikuju.Aleksandar Žikić