Poslednji organski čovek na svetu

Smak sveta ne dolazi iz vedra neba,
on se godinama šunja.
Biće da ga nismo primetili.
Ili nam je lakše da tako mislimo.

Negde oko 2330. godine uhapšen je Igigi, poslednji organski čovek na svetu. Tokom njegovog hoda ka smrtnoj presudi, on upoznaje Enkidua, čistača nuklearnog otpada iz Zemljine atmosfere, koji je unajmljen da snimi priču o Igigijevim sećanjima na stari svet. Kako bi mu pomogao da dobije obećanu nagradu, Igigi mu dopušta da snimi njegove misli i priču o tome kako je svet neprimetno stigao do svoje tragične budućnosti.

Od pojave virtualne realnosti i Hipnosa, nagrade Profesor Pendrek za policajca koji je najviše tukao narod, pa sve do ugradnje bioplastičnih srca i presađivanja uma zarad večnog života, roman preispituje neka od najvažnijih pitanja budućnosti čovečanstva.

Na trapezu jezika, među svetovima, Andrija se održava sa neuporedivom sigurnošću, lakoćom i majstorstvom. Jezik mu daje kuraž da se upušta u tu avanturu, a dar čini da ništa ne ostane mrtvo slovo na papiru.

– Matija Bećković