Poetika br. 7-9/2013

Posle nekoliko decenija prvi put u srpskim časopisima pojavljuju se obimni tekstovi o ruskom futurizmu i to u časopisu „Poetika“ koji izdaje „Čigoja štampa“, a uredjuje „trio“ vrsnih znalaca poezije, akademik Milosav Tešić, dr Aleksandar Jovanović i Leon Kojen. Ruska literatura i poezija su u svetskim razmerama nezaobilazna tema, pa je posle temata o akmeizmu sačinjen na 230 stranica časopisa temat o ruskom futurizmu. Uvodnim tekstom Kornelije Ičin „Futura, faktura i fraktura ruskog futurizma“ načinjena je svojevrsna mini istorija ruskog futurizma ispisana na poseban način kao uvod, u prvi put objavljene, Manifeste ruskih futurista. Kručonih, Maljevič, Hlebnjikov, Marineti, Majakovski, Kamenjev itd., izranjaju u svom svom pesničkom sjaju posle tačno stotinu godina od ustoličenja futrizma u Rusiji. Taj osebujni „šamar društvenom ukusu“ u kome se kaže da je „prošlost tesna, da su Akademija i Puškin nerazumljiviji od hijeroglifa i da s broda savremenosti treba baciti Puškina, Dostojevskog i Tolstoja“ govori dovoljno o pobuni novih budućih korifeja ruske poezije. Ko danas može da napiše „naredjujemo da se poštuju prava pesnika“ kada poezija danas zamire i nestaje, a to je bio jedan od važnih angažmana futurista. Futuristi su se proglasili „novim ljudima novog života“ i tako su živeli i delali kasnije razvejani na valovima oktobarske revolucije. Na početku nastanka razvaline Evrope 1914, koju će stvoriti Veliki rat oni kliču „živela treća Revolucija, Revolucija Duha!“

U tematu je objavljen i tekst velikog rodonačelnika strukturalizma Romana Jakobsona „O stihu Majakovskog“, zatim Jefima Etkinda „Rika: o poetici Majakovskog“, zatim Šapirov tekst „O „zvukovnom simbolizmu“ kod ranog Hlebnjikova“. Neumorna Kornelija Ičin i MIlivoje Jovanović pišu o „Finskoj“ Jelene Guro.

Temat upotpunjuje i tekst Jekaterine Bobrinske o „teoriji „trenutnog stvaralaštva“ Alekseja Kručoniha“ i tekst Aleksandra Parnisa o Livšicu i Marinetiju.

„Poetika“ je ovim tematom obeležila nestvarni trenutak svetske poezije, nastanak pesničke buktinje iz koje će niknuti mnogi pesnički pravci i mnogi pesnički geniji.