Pismo/Glava

„Ideologija koja je pokretala naredbodavce i neposredne dželate obesmislila je antropološku funkciju kulturnih obrazaca, koji jedinkama treba da olakšaju normalan život u društvu. U romanu Pismo/glava S. Selenića, koji je dao veliki doprinos razumevanju ovog zla u jugo-komunističkoj varijanti, jedan dogmatski revolicionaran fanatik, kakav je Šampion, koji na kraju balade… postaje religiozni mistik, našao se nasuprot Maksimilijanu, intelektualcu-žrtvi.“
Miloš Nemanjić

„Selenićeva simbolika realističke provenijencije vodi ka posebnom očuđavanju. Snaga koja svom silinom stupa na scenu istorije oličena je džinovskim Šampionom, snaga koja se uz lomove i poniženja sklanja sa scene, dokrajčena unutarnjim raspadom i udarcima spolja, oličena je bolesnim i patuljastim Vojinom… Uopšte, snaga inspirisanih segmenata u romanu Pismo/glava… otkriva i autentičnost i romansijersku silinu i nepatvorenu inspiraciju u oblikovanju životne građe, pravu i izrazitu, rasnu romansijersku prirodu.“
Petar Džadžić

„Ovaj roman kontrapunkta (pismo-glava; lice-naličje; avers-revers; teza-antiteza) trebalo je da se neposredno nadoveže na ideje iz Memoara Pere Bogalja, ali se u ličnu stvaralačku poetiku pisca neumoljivo umešala svemoćna mistika vlasti, koja nije dozvolila da se njene svete tajne razgolićuju i da se kritičkim bojama ocrtava sistem njenog delovanja. Već složen roman nasilno je zaustavljen, da bi punih deset godina bio prikovan na crnu listu zabranjenih knjiga i objavljen tek kasnije, izvan svog prirodnog duhovnog i idejnog okruženja.
…Objektivno, taj Selenićev roman je bio jedan od važnih činilaca u rađanju poetike razobličavanja…“
Predrag Palavestra