Pismo

Suzana Kamberova je otišla korak dalje obradivši temu porodice na modernistički način razotkrivajući njenu idealizovanu sliku i propagirajući ideju da ona jeste mesto slobode, ali ujedno i zamka u kojoj se pojedinac gubi. Time je poslala snažnu poruku da je porodica realistični odraz stvarnosti, univerzum u malom u kome se oslikavaju sve veze sveta koji nas okružuje. Iz tog ugla i prokletstvo koje ona nosi dobija sasvim drugačiji značaj jasno iskazujući da duh zla nikada ne može zauvek biti iskorenjen jer je unapred usađen u neka nova pokolenja. Pa ipak, još uvek ima onih koji stvaraju ravnotežu pravdom koju nose na svojim plećima ne dozvoljavajući zlu da se večno razmahne i pokori svet. Tako se svaki lik u romanu pomalo nalazi u svakom od nas čineći da i mi u svojoj stvarnosti budemo poput ove alegorijske priče – učesnici večito tinjajuće igre dobra i zla.