Pero Na Vetru

U najmračnijim trenucima, nada je jedino što preostaje.
Kad zavlada tama, ja sam tvoja svetlost. I jeste, ona je moja svetlost. Drži me za ruku i miriše na svež sneg, na ruže i zvezde. Jedno malo pero, paperjasto i belo, lebdi kratko pred nama, a onda zaleprša.
Frida. Ime koje u bunilu klizi sa očevih usana, dok se na ruci, ispod narukvice sata, nazire tetovaža. Ko je ona, i zašto je otac toliko dugo skrivao njeno ime? Rešena da istraži očevu prošlost, Mirijam pronalazi uniformu iz logora Ravenzbrik, skrivenu među majčinim stvarima.
U porub stare uniforme ušivena su pisma koja je Henrik dobijao od Fride.