Pero na vetru

U najmračnijim trenucima, nada je jedino što preostaje.

Kad zavlada tama, ja sam tvoja svetlost. I jeste, ona je moja svetlost. Drži me za ruku i miriše na svež sneg, na ruže i zvezde. Jedno malo pero, paperjasto i belo, lebdi kratko pred nama, a onda zaleprša.

Frida. Ime koje u bunilu klizi sa očevih usana, dok se na ruci, ispod narukvice sata, nazire tetovaža. Ko je ona, i zašto je otac toliko dugo skrivao njeno ime? Rešena da istraži očevu prošlost, Mirijam pronalazi uniformu iz logora Ravenzbrik, skrivenu među majčinim stvarima.

U porub stare uniforme ušivena su pisma koja je Henrik dobijao od Fride. Na tim požutelim stranicama nalazi se zastrašujuća istina o mladim zatvorenicama na kojima su u ovom logoru vršeni eksperimenti. Među neverovatnim ispovestima o hrabrosti i patnjama, Mirijam sklapa deliće ljubavne priče koju je njen otac čuvao u srcu više od pedeset godina.