Otac – Život Lava Tolstoja I-II

Znam da moja knjiga ima mnogo nedostataka… Bila sam vrlo mlada kada mi je umro otac: imala sam dvadeset šest godina, svesni period mog života s ocem bio je vrlo kratak. Zato sam morala da se poslužim ne samo svojim ličnim uspomenama već i štampanim izvorima: knjigama o Tolstoju, njegovim biografijama, objavljenim
dnevnicima i pismima. Dok su mi očevi rukopisi, uglavnom njegovi neobjavljeni dnevnici i pisma, koji se nalaze u
Moskvi, naravno, bili nedostupni. Sem toga, bila sam zauzeta pitanjima pružanja pomoći izbeglicama. Mogla sam da pišem samo subotom i nedeljom i bilo je teško iz prave surove jave preneti se u davno minule srećne godine.
Drago mi je što sam, dobro ili loše, dovršila svoj zadatak »zaveštan od Boga meni grešnome«. Osećala sam da
sam dužna da napišem sve što znam o ocu i kako ga shvatam, jer sve ono što je dobro u meni dugujem samo njemu, čak i u pogledu stvaranja organizacije koja nosi njegovo ime Tolstojev fond. Htela sam da podelim s vama, čitaocima, moju ljubav prema tom neobičnom, dragom, osetljivom, veselom i privlačnom, jednostavnom i velikom čoveku. Da vam ga približim…