Pažljivi čitalac će kada uroni u ovu knjigu, možda čuti kako se pomalja jedan nenametljiv, tihi govor, nežne i spokojne boje glasa. Pisac Osvrtanja– „Popisa“ tako jednostavno pripoveda kao da polako govori iz polumraka. Ta pripovedačka struktura pisanom rečju fotografiše pojedine događaje, ili prelomne trenutke, ili ljubavi, ili stvari, ili ljude. Kao i sva dobra literatura, i ovo delo sadrži sve od čega se po Šekspiru grade snovi. Tanko tkanje koje gradi smisao i piščevog i čitaočevog i svakog života uopšte.
Svetlana Nenadović je autentičan pisac- govorilac, to je osnova njenog načina pripovedanja. Nepretencioznost ove visokopismene pripovedne proze ukazuje nam na zrelost i mudrost pisca. Čitaoce upućuje na to da i sami opet saznamo ono što je Hajdeger znao: da je “ jezik temelj ljudskog bića“ i da je u „pevanju i mišljenju od pamtiveka zabeleženo naše sudbinsko postojanje“.
„Odjednom primetim da se često osvrćem i začuđena vidim sebe, svaki put na različitoj udaljenosti od mesta na kome se nalazim. Ista kockasta košulja, ista plava suknja i iste udobne razgažene cipele koje samo ovde nosim. Ponekad iste dve figure, jedna bliže, jedna dalje, idu zamnom. Idu neko vreme, pa izblede i nestanu.“ – odlomak
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.