Od jedne slike do druge

Grčka kritika kaže da Nola prikazuje ljude kao pione istoije koji u istom trenutku mogu i da je pišu. On je istaknuti predstavnik novog stila pisanja u grčkoj prozi, kome za povod posluže sitni i beznačajni događaji i situacije da opiše samoću i strah koje oseća čovek u jednom suvom svetu, bez romantizma i vere i ma kakve etičke vrednosti.U većini svojih proza on sa melanholijom i nostalgijom, nežno i upečatljivo, ali uvek krajnje jednostavno i proživljeno prikazuje ljude u otadžbini i rasejanju, koji su često izgubili svoje ideale i pretvorili se u drustvenu celinu bez ideala. Junaci romana Od jedne do druge slikesu mali fatalni, bezvoljni, sve ujedno. Svojom poznatom tehnikom, Nola ne analizira niti opisuje, prepuštajući čitaocu da produži njegovu misao, prelazeći tako „od slike do slike“. Specifična struktura knjige, podeljena na poglavlja, dopušta da se čita kao celina ili pojedina poglavlja posebno, koja veoma veštim prosedeom zadržavaju unutrašnji naboj priče jednostavne spoljnje površine, uz takoreći nevidljive asocijacije na ulogu ikone, koja se navodi u motu iz Jovana Damaskina.