Običaji srpskog naroda I

Običaji srpskog naroda iz Levča i Temnića od Stanoja M. Mijatovića

Običaji srpskog naroda na Kosovu Polju od Dene Debeljkovića

Narodni život i običaji u Skopskoj Crnoj Gori od Atanasija Petrovića

Pomena o našim narodnim običajima u starini nema mnogo. Najčešći je pomen Krsnoga Imena. Ono se pominje u Makedoniji, na Ohridskom jezeru, još 1018. godine, zatim u Hercegovini 1391, u Konavlju 1466, u Boki Kotorskoj 1772, među Srbima u Ugarskoj mnogo puta u XVIII veku, i tako dalje. Badnjak se pominje u Dubrovniku 1271. godine, otmica devojaka u Srbiji u početku XIII veka. alje se u starini pominju koleda u Slovenačkoj, a samrtni, đurđevski i drugi običaji na raznim mestima u našoj zemlji. U Dušanovu Zakoniku pominju se mnogi socijalni, pravni, religiozni i ekonomski običaji. Za običaj pobratimstva imala je naša pravoslavna crkva, u srednjem veku, naročitih molitava. Zapadni putnici koji su prolazili kroz naše zemlje dosta puta pominju i naše običaje. O običajima nalazimo pomena i u zabranama koje su protivu njih izdavale crkva i država. Najzad, o njima govore gdešto i naši književnici u svojim delima. No svi su ovi pomeni uzgredni i slučajni, ili su sa tendencijom, koja je išla protivu njih.

Prvo skupljanje i opisivanje naših narodnih običaja otpočeo je Vuk S. Karadžić. On je još 1818, godine, u svoj Srpski Rječnik, uneo kod pojedinih reči, radi njihovog boljeg objašnjenja, čitave opise narodnih običaja. Zatim je opisivao običaje i  u knjizi koja je izašla posle njegove smrti Običaji naroda srpskoga (1867).
Bilo po ugledu na Vuka Karadžića, bilo što se inače osetila potreba, skupljanje običaja u nas predstavlja danas već čitavu literaturu.

Srpska Kraljevska Akademija posvetila je u svome Etnografskom Zborniku specijalnu seriju knjiga pod naslovom Običaji naroda srpskoga, od koje su do sad izašle četiri knjige.

Da bi se običaji našega naroda iz pojedinih oblasti skupljali u što većoj potpunosti Srpska Kraljevska Akademija naštampala je za to i jedno specijalno Upustvo za skupljanje srpskih narodnih običaja. Ono se pokazalo zgodno i praktično, i druga, treća i četvrta knjiga Običaja naroda srpskoga, koje je izdala S. K. Akademija, po njemu su izrađene. U drugoj knjizi su Srpski narodni običaji iz Sreza Boljevačkog od Sav. M. Grbića, u trećoj Srpski narodni običaji iz Sreza Omoljskog od Save M. Milosavljevića, a u četvrtoj Srpski narodni običaji iz Đevđelijske Kaze od St. Tanovića. Sva tri skupljača, iako su bili početnici, vrlo su marljivo radili svoj posao,obraćajući veliku pažnju na to da opišu sve običaje svoje oblasti sa svima detaljima, tako da ništa, što bi bilo od vrednosti, ne ostane nesmotreno i nezabeleženo.

– Tihomir Đorđević