Nije rečnik za seljaka

Studija Nije rečnik za seljaka donosi uvid u leksikografiju i leksikografske opise sa aspekta kritičke lingvistike, pre svega kritičke analize diskursa i kvir lingvistike, čime se uključuje u rasprave u okviru kritičke leksikografije. Daje prikaz istraživanja o položaju rečnikâ u društvu i njihovog shvatanja u raznim kulturnim kontekstima, kako sa aspekta laičke javnosti tako i leksikografa i lingvista. Takođe analizom rečničkih opisa otkriva njihovu ideološku prirodu. Rečnički opisi su interpretacija diskurzivne realnosti kroz oči leksikografa, hvatanje nestabilnog značenja koje se neprestano menja u diskursu, dakle uvek su leksikografski aproksimativ – i istovremeno interpretacija, zato je logično da je leksikografski rad daleko od bilo čega što bi moglo da bude objektivno. (Iz Predgovora)

Sadržaj

Predgovor
I POSTSTRUKTURALISTIČKA LINGVISTIKA I KRITIČKI PRISTUPI
1. Poststrukturalistička lingvistika
2. Kritička lingvistika i kritička analiza diskursa
3. Kvir lingvistika
4. Kritički pristupi i leksikografija
5. Kritički pristup i korisnik rečnika

II IDEOLOGIJA STANDARDNOG JEZIKA
1. Standardizacija i ideologija standardnojezičke kulture
2. Ideologija jezičkog standarda i savremena demokratska društva
3. Ideologija standardnog jezika i rečnik

III REČNICI NISU NEVINI
1. Iz diskursa u rečnik i nazad u diskurs
2. Na kakav način iz diskursa do rečničkog opisa?
3. Rečnički diskurs: daleko od nevinosti
3.1. Izbor rečničkih odrednica
3.2. Definisanje i primeri upotrebe
4. Rečnici, dakle, nikada nisu nevini

IV HOMOSEKSUALNOST, EGZIBICIONIZAM I DRUGE PERVERZNOSTI
1. Ideologija: odstupanje od norme kao devijantnost
2. Može se i bolje
3. Još uvek u ormaru

V GDE SU NAPREDNE I RAZUMNE ŽENE?
1. Rečnik o ženama
2. Reprezentativnost građe i izbora leksikografa
3. Rečnik kao jezički anahronizam
4. Popravljanje rečnika: šta je krenulo naopako?
5. Korpusnolingvistička metodologija u kvir pravcu

VI UZMI REČNIK PA UDRI PO CIGANINU
1. Rečnik kao apsolutni autoritet i zloupotreba rečničkih informacija
2. Koga podržavaju leksikografi?
3. Nestabilnost značenja: mesto za novi leksikografski pristup

VII REČNIK ZA ŠTA ILI ZA KOGA?
1. Uloga rečnika u društvu: za koga ili za šta?
2. Za koga: savremeni pristupu u leksikografskim korisničkim istraživanjima
3. Očekivanja mlađe generacije korisnika
4. Interdisciplinarni pristup
5. Šta s rečnikom u budućnosti?

VIII ŠTA SADA ODNOSNO KAKO DALJE?
1. Kritički pristupi i leksikografija
2. Otvoren pristup i leksikografski podaci
3. Digitalna humanistika i lekskografija

Izvori
Litratura
Indeks imena
Indeks slika, tabela i grafikona