Nesrećne Džubušlije

Nestrojev komad „Einen Jux will sich machen“ ima vremensku strukturu u tradiciji francuskih vodvilja i poseduje dvostruku funkciju; vreme je jedan od osnovnih elemenata komičke strukture komada, ali takoće ima ulogu odlučujućeg dramskog pokretača koji naročito doprinosi Nestrojevoj osetljivoj igri sa ritmom i samom glumačkom igrom, bili oni u opoziciji ili ne. U komadu izuzetnu ulogu ima vidljivost na sceni koja dopušta zamišljenu intrigu. U svom prevodu Sterija je, u suštini, ispoštovao Nestrojevu građu, mada je prilično skratio komad. Skraćenjem je uklonio mnoge rukavce intrige kako ne bi tadašnji srpski gledaoci bili opterećeni „suviškom” informacija, a da ih pritom nimalo nije lišio brojnih kiprokoa i drugih komičnih situacija.

Možemo konstatovati da je, u vreme grubih prerada stranih pozorišnih dela i lociranja njihovih radnji u srpsku sredinu, Sterija odoleo „zahtevu” svoga vremena i napravio dobar prevod i adaptaciju Nestrojeve komedije, prilagoćene ukusu publike i mogućnostima izvođača prvog beogradskog profesionalnog pozorišta „Teatra na Đumruku“ čiju je zavesu zauvek spustila upravo predstava Johana Nepomuka Nestroja koju je Sterija preveo kao „Nesrećne džumbušlije“.

Ona i danas može biti interesantna za izvođenje, kao što je ovaj Nestrojev komad bio interesantan filmskim rediteljima, da po njemu prave muzičke komedije ili proslavljeni mjuzikl „Hello, Dolly“. Uostalom Nestroj se i danas igra u Nemačkoj i Austriji, kao i njegov prevodilac u Srbiji.

Sava Anđelković