Mučnina

Mučnina se kreće blizu nultog nivoa onoliko koliko je to moguće. Ovde je svaka nova reč, svaka nova rečenica napor, kao da se jezik konstantno urušava i ponovo spaja sa stvarima. U Mučnini Sartr piše o depresiji koju je doživeo kao gimnazijski učitelj u Avru sredinom tridesetih godina dvadesetog veka. To je njegovo najličnije delo.

Antoan Rokanten, kako se glavna ličnost zove, doživljava noć kao `sladunjavu, oklevajuću`, vidi svoju ruku `koja leži preko stola`, vidi `zastrašujuću, opscenu golotinju` korena drveta, i kako njegovo crno stablo ne nestaje, nego sasvim suprotno deluje kao `preveliki zalogaj koji zastaje nasred grla`. Povraća mu se od svih stvari oko njega. Oseća se kao da ga je savladalo nešto što ne razume, nekakav preobražaj koji preti da ga potpuno parališe.“Espen Hamer, Unutarnji mrak