Moć Medija

Središnju temu najnovije studije Fransisa Bala možda ne treba tražiti u njenom izvornom naslovu na francuskom koji glasi Mandarin et marchand (Mandarin i trgovac). Ključ za razumevanje predmeta kojim se knjiga bavi jeste njen podnaslov: Moć medija. Uloga novinara (medijatora) jeste u tome da posreduje između jednog i drugog, to jest da poveže refleksiju o društvu sa društvom samim. Reč je zapravo o putanji klatna novovekovne zapadne civilizacije koja iz jedne krajnosti (mandarinske) ide u drugu krajnost (trgovačku), a uloga medija – kao instrumenta javnosti – jeste u tome da usmeri amplitudu klatna tako da ono ne završi ni u jednoj od krajnjih tačaka, ali i da se ne zaustavi u mrtvoj tački hiperrealnog društva masovne kulture. Posebna vrednost ove knjige je u tome što se ona ne bavi istraživanjem medija već samim delatnim medijima. Svako od njenih poglavlja jeste, u stvari, jedan ogled u kojem se razvija kritičko stanovište o pojedinim aspektima odnosa intelektualaca, medija i društva. Ona nije akademsko štivo utoliko što nema kritički aparat (fusnote i bibliografiju korišćenih izvora), pa se čak ne navodi izvor (inače malobrojnih) citata. Time se u prvi plan stavlja stanovište autora i njegova odgovornost za ono što tvrdi. Istovremeno, od izuzetne je koristi što su podaci kojima Fransis Bal argumentuje svoje tvrdnje sasvim sveži. Krug potencijalnih čitalaca ove knjige je veoma širok – to su, pre svega, oni koji u njima deluju (novinari), oni koji sa medijima sarađuju (intelektualci) i oni koji medije koriste a ne žele da budu od njih manipulisani (probuđeni građani).