Miloševački bećarac

Bećarac je narodna pesma koja me prati od kad znam za sebe. Od prvih porodičnih, kom­šin­skih i seoskih veselja kojima sam još kao dete prisustvovao, bio sam u prilici da se sa njima sretnem. Oduvek su mi se dopadali i privlačili su me načinom pevanja i interpretacije – kako „na suvo” (što znači bez pratnje muzike) na „pa­prikašima”, tako i na svadbama, pratnjama i dru­gim veseljima koja su prolazila kraj moje kuće, kad sam ja, kao radoznali dečak, izlazio na ulicu da čujem ko to tako veselo svira i peva. Bećaraci su uvek nosili onu notu veselosti, humora i lake naslute bezobrazluka i erotičnosti, tako da su njihovi stihovi nas, klince, a pogotovu kod dobre interpretacije nekog harmonikaša, terale da zi­nemo od čuda i da radoznalo čekamo šta će biti dalje. Kad su se pevali bećarci niko nikome ni­šta nije zamerao i u njima je moglo da se kaže i ono što u svakodnevnom životu i u komunikaciji među ljudima nije bilo primereno.

Iz Predgovora
Radovan Vlahović