Reprint izdanja Zadužbine I. M. Kolarca iz 1908. 1909. i 1912. godine
O Mihailu Gavriloviću (1868-1924) je rečeno da je bio Leopold Ranke srpske istoriografije. Gavrilović je prvi počeo obrađivanje naše istorije XIX veka na osnovu arhivske građe. Naši stariji istoričari bavili su se poglavito srednjim vekom.
Mihailo Gavrilović je u svoje posmatranje istorije unosio onaj vedri razionalizam koji je bio svojstven tvorcima duhovnog preporoda Srbije između 1903. i 1914. godine.
Gavrilovićevo najvažnije delo, obimna monografija Miloš Obrenović, odlikuje se, pre svega, obiljem obrađene građe. Gavrilović je upotrebio ne samo onu građu koja se nalazila u našoj državnoj arhivi nego i onu građu koja se nalazila u stranim arhivama – francuskim, ruskim i austrijskim. U našoj istorijskoj književnosti teško će se naći jedno delo bolje dokumentovano nego njegov Miloš Obrenović.
Miloš Obrenović je objavljen u tri obimne knjige. Četvrta završna knjiga bila je napisana, ali je, za vreme svetskoga, propala sa drugim Gavrilovićevim hartijama.
Uspeh Mihaila Gavrilovića da jednu složenu istorijsku ličnost i njeno doba predstavi nepristrasno znatan je tim pre što on tu ličnost, oslobađajući je legendarnog, nije lišio i njene stvarne vrednosti: „da je Miloš bio jedan veliki čovek, to se bez sumnje znalo i pre Gavrilovića, ali koliko je on bio veliki, i u čemu se upravo njegova veličina sastoji, o tome se imaju precizne ideje tek zahvaljujući Gavriloviću.“ Posle Gavrilovićevih radova, Miloš Obrenović „izgleda još veći nego dotle, Miloš je imao tu osobinu velikih ljudi da želi stvari koje izgledaju nemogućne običnom svetu.“
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.