Materija Od Koje Se Prave Snovi

„Keretov poligon je ljudska duša – čudna, izvitoperena, neobuzdana ali uvek prepoznatljivo bliska.“
– livemint.com

Na dečjoj zabavi mađioničar pokušava da izvuče zeca iz šešira, ali mu vadi samo glavu. Čovek otkriva da kad u javnosti vikne: „Stoj!“, sve prestaje da se kreće. Jedan nobelovac zatražiće od siročeta da izvrši veoma čudan zadatak. Mladić je rastrzan imeđu ljubavi prema svojoj majci i devojci – nečije srce će stradati.

To su samo neke od pedeset tri Keretove priče koje i kad akrobatski menjaju oblik od političkog ka fantastičnom uvek imaju ton prefinjenog crnog humora. Keretov narator je zbunjen, usamljen, često u zabludi, protraćenog života jer ne ume da se poveže sa realnim svetom i u njemu pronađe makar nešto lepo. Priče okupljene u ovoj zbirci su brze, kratke, precizne, napisane lakonskim rečenicama i bez oklevanja, ali i urnebesne, neobične i često veoma potresne. Ukratko, briljantne.

„Keretove priče su žestoke, smešne, pronicljive i pune energije, a istovremeno duboke, tragične i veoma dirljive.“
– Amos Oz

„Keret iz čistog nestašluka uživa da čitaocu podmetne malu tempiranu bombu u glavu i pusti je da polako otkucava.“
– Guardian