Marina A

„Uzalud smo se mi ušuškali u tim svojim životima, uzalud se volimo žarko, uzalud se jedni o druge trljamo i prodiremo jedni u druge – svako trči svojom stazom, i ta staza se može naglo prekinuti na sledećoj krivini, ili se pak može odužiti u beskrajne krugove po pisti, i onda najednom nestati negde daleko iza toskanskih brda koja okružuju Firencu, uljuljkanu u veo od čempresa i ptičjeg poja.“
Uoči Božića 2018. doktor Pol Gaše vodi ženu i kćerku na putovanje, da upoznaju Firencu. Mnogo mu je stalo da one otkriju Botičelija, sve draži starog grada i reku Arno, ali njihov boravak remeti pojava srpske umetnice performansa Marine Abramović, za koju nikad ranije nisu čuli, a na čije plakate neprestano nailaze na ulicama, i čije radove potom upoznaju na njenoj retrospektivnoj izložbi u dvoranama palate Stroci. Kao hirurg ortoped, Pol Gaše se gnuša (samo)povređivanja umetnice. Pa ipak, privlači ga njen svet koji, udaljavajući se malo-pomalo od naizgled bezrazložne nasilnosti, postaje ogledalo potrage za skladom, za harmonijom u odnosu prema drugome.Dve godine posle firentinskog priključenija, Pol Gaše slučajno nailazi na staru fotogra? ju Marine A. i Ulaja pod naslovom Nemoguće približavanje. Na tom snimku, nastalom 1983. u Bangkoku, vide se dva bića koja bi želela da se dodirnu, ali su u tome na neki tajanstveni način sprečeni pa moraju da ostanu na distanci jedno od drugoga. U času kad izbija pandemija, Pol Gaše uviđa da je ta umetnost zapravo predstavljala neku vrstu upozorenja, čiji smisao on tek sad, konačno, shvata. Da je to bio podsticaj svima nama da zaštitimo onog drugog, bližnjeg, i da na tome ponovo utemeljimo svoja društva.