Majstorice Mišljenja

Dosledno izvedena argumentacija Magdalene Koh potaknuta je uverenjem da esej, usled svoje mnogoznačne, efemerne prirode, predstavlja izvanredan medij za prenošenje sadržaja koji podrivaju obavezujuće misaone matrice. Ovaj žanr je stoga svojevrstan variograf promena u kulturi. Upravo se, naime, u eseju, kao kroz kakvo sočivo, odražavaju akutelne promene, preokreti, krize, jedva vidljive pukotine i procepi u dosadašnjem (idejnom/misaonom/kulturnom) monolitu.

>O inovativnosti i presudnom značaju ove monografije svedoči i činjenica da autorka poseže u njoj za tekstovima esejistkinja koje su i u vlastitoj kulturi slabo poznate i prepoznate, ili pak onih koje obitavaju na obodima interesovanja istraživača koji je bave njihovom zaostavštinom.Dr hab. Sabina Gjergjel, prof. Jagjelonskog univerzitetaAutorka analizira, interpretira, niže u konstelacije nesputani feministički diskurs – od osvita modernosti počev, odnosno od postanka prosvetiteljsko-romantičarske paradigme u Evropi. Knjiga se završava metaforom izohimena, preuzetom od Isidore Sekulić, jedne od najznačajnijih autorki o kojima je u monografiji reč. Izohimene su tanke plave linije koje na (meteorološkoj) mapi povezuju tačke sa jednakom prosečnom zimskom temperaturom. Metafora posve čitka, jasna, osetna čak.Prof. dr hab. Katažina Kučinjska-Košani