Autor je pokazao svoju doraslost temi, znalački je koristio literaturu, pokazao je zrelo rasuđivanje i dokazao da nismo dovoljno pažljivi prema svojoj književnoj baštini. Prošlost određuje sadašnjost, a to znači sačuvati vrednosti za budućnost. Napisana je knjiga s jasno uočenim i nepomućenim kriterijumima. Ne stavljajući prevashodno težište na vrednosne sudove o književnom delu Dušana Vasiljeva, autor dokazuje da je Vasiljev pisac ezgzistencijalnih nemira, preispitivanja i kajanja, pesnik ekspresionizma čije delo nije ostalo podjarmljeno prolaznim potrebama vremena. Pravilno ističe problem, vezan za proučavanje stvaralaštva Vasiljeva, da je teško utvrditi, osim ukoliko ne postoje konkretne beleške, vreme nastanka njegovih dela pa je nemoguće rekonstruisati njegovu stvaralačku evoluciju.
Knjiga dokazuje da je „Dušan Vasiljev uspeo da ostavi trajan otisak svoga vremena“ i da on „treba i dan-danas da bude trag u srpskoj književnosti“. Književno stvaralaštvo Dušana Vasiljeva, a pre svega njegova poezija, imaju svoje mesto u istoriji srpske književnosti. Možemo se složiti sa stavom Viktora Škorića da književni rad Vasiljeva još nije adekvatno književno vrednovan, čemu doprinosi i činjenica da se do danas njegova neobjavljena dela, ima i onih završenih, nalaze u trezorima Narodne biblioteke Srbije u Beogradu.
Marija Tanackov
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.