Malo zatim je krenula strašna oluja koja je trajala 36 sati… U jednom trenu, kada su već mislili samo na spas svojih duša, pred očima su im se otvorila vrata spasa: tesnac zvani Prvi izlaz. Prošavši kroz to, i kroz Drugi izlaz, ušli su u drugi zaliv veći od prethodnih. Kapetani brodova „San Antonio“ i „Konsepsion“ nisu hteli da idu napred u treći zaliv, već su hteli da se vrate i obaveste komandanta flote o svom otkriću koje ispunjava nadom. Te vesti izazvale su veliko veselje i po tome je moglo da se tvrdi da je jedan od ciljeva plovidbe bio ostvaren. Više niko nije sumnjao u postojanje Prolaza i najlepšu stvarnost da se nalaze u njemu…
Plovidba kroz Prolaz bila je olakšana dužinom dana, dugim na tim širinama i u godišnjem dobu u kome su bili. Videli su „mnogo uvala, i planine su mnogo visoke i pod snegom, i sa mnogo šuma i mnogo ostrva“. Četiri dana su bili usidreni u reci koju su nazvali reka Sardina, zbog ogromne količine ove ribe. Na kraju, sa suzama u očima su otkrili rt koji su nazvali Željeni, „jer, zaista, želeli smo da ga vidimo dugo vremena“. Bio je na istoj visini kao i rt Devica, i tu je kameni znak koji obeležava završetak Prolaza i ulazak u Tihi okean. U njegove vode ušli su 27. novembra…
„… Jedna otrovna strela prošla je kroz nogu kapetana, koji je naredio povlačenje u nizu; ali najveći deo naših je naglo pobegao i ostalo je samo sedam ili osam sa kapetanom… Povukli smo se polako, boreći se uvek, i bili smo na domet samostrela, sa vodom do kolena, kada su ostrvljani, uvek blizu nas, ponovo uzimali i na nas bacali čak pet ili šest puta isto koplje. Kako su znali našeg kapetana, na njega su uglavnom usmeravali svoje napade i dva puta su mu oborili šlem. Ali, držao se hrabro dok smo se borili okružujući ga. Skoro sat vremena je trajala neravnopravna borba. Na kraju, jedan ostrvljanin je uspeo da vrh koplja stavi na čelo kapetana, koji ga je, besan, probo svojim, ostavljajući ga u telu. Hteo je da isuče mač, ali nije uspeo jer je bio teško ranjen u desnu ruku; shvatili su to ostrvljani, i jedan od njih zadao mu je udarac u levu nogu, učinio je da padne licem ka zemlji i tada se bacio na njega. Tako je poginuo naš vodič, naša svetlost, naša potpora“. To je bilo 27. aprila 1520. godine.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.