Lutalice

Lutalice su Hamsunov najobimniji roman, saga o odrastanju i prijateljstvu Edevarta i Avgusta, o ljubavi i avanturama mladog čoveka sa norveškog severa. Hamsun od rane mladosti bio lutalica, i ova knjiga se u mnogome zasniva na njegovim iskustvima iz tog romantičnog vremena. Čak je dva puta emigrirao u Ameriku: 1882. kada mu je bilo 23 godine, a zatim 1886 (oba puta ostao je po dve godine, a drugi put se vratio jer su mu rekli da ima tuberkulozu), tako da mu je tema emigracije u Ameriku veoma dobro poznata.

U čuvenom romanu Plodovi zemlje (1917), jedan od junaka, mladi Eleseus, rastrzan između sela i grada, na kraju odlazi u Ameriku iz koje se „nikada nije vratio“, dok u poslednjem Hamsunovom romanu Krug se zatvara, glavni junak Abel živi između Norveške i Amerike, i sticajem okolnosti nigde ne nalazi svoj dom.

Edevart, junak Lutalica (koje su u velikoj meri ljubavni roman), neprekidno je u raskoraku da li da ode ili da ostane u svom zavičaju. Ovo uzbudljivo Hamsunovo remek-delo ima i svoj nastavak, roman Avgust.

„Edevart se pitao šta ga to tera da ode iz zaliva. Šta se to zbivalo u njemu? Šta mu se dogodilo? Zar je već toliko skitao naokolo da je zauvek postao lutalica? Njemu je sad jedno mesto bi-lo isto kao i drugo, ni bolje ni gore. Osećaj doma gubio se sve više, njegovo je korenje u zemlji popucalo. Šta su mu uopšte više značila bliska mesta u kraju, obronci bregova, staze, planine u daljini, more, sam zaliv? Šta su mu uopšte više značili drugari iz detinjstva?. . . “

„Ovde je jednom bio dom. Roditelji i deca pustili su ovde korenje, živeli svoje tuge i radosti. Sada je taj dom bio napušten. Nigde se ništa nije čulo, samo šum vodopada gore u šumi! Luta-lice su, kud god da krenu, vukle za sobom svoje iščupano korenje, ali to se nije čulo dovde. . .