Ljubavna pisma 2

Uvek si se pitala kako nemam nikog,a ja sam čekao tebe.

Večnosti,

Biću tvoj,pozovi me.

Ni za koga nisam bio tako lak,a tebi sam najteži.Kad ti toliko do nečega,svaki dan je najvažniji.

I nema nevažećih.Nisam se navikao da smo tako odrasli.Zbunim se kada sračunam godine.Oni stvarno nisu svesni šta znači voleti nekoga od detinstva i nikada ne prestati.A bili smo daleko.I bili smo loše.I bili smo loši jedno prema drugome,ali nikad zli.Negde između želje i bekstva i privlačenja odbijanjem i odbijanja privlačenjem.Loše komunikacije i pogrešnog zaključivanja i neprestanih promena mišljenja i nesigurnosti i straha.Bili smo mali i veliki,a nikad osrednji.Bili smo razdvojeni pa nikad bliže,bili smo zajedno,a nikad kraće.I brdo i more i nebo i sunce i hlad.Htećemo se mi i tad,za još deset godina.Nadam se da ti neće smetati ako se pretvorimo u večnost.Makar svima bilo smešno samo da smo srećno.

Ponosan sam što me želiš.Nadam se da ti nikada neće smetati ako nikada ne prestanemo da se volimo.Makar bili odrasli,makar ostali deca.

Tako da ,evo nam

Sa greškama,nesavršenošću ali ponovo

Da podseća na nas.

I uvek bude tu.