Leto

Na povratku iz Kotora Ilija je sa uzdahom zaključio da ni oproštaji s nesumnjivo stvarnim ličnostima nisu ništa manje složeni. Kao da nisu primetili da je iz peščanog sata iscurilo i poslednje zrnce zlatnog peska, vrteli su i zagledali prazan časovnik čudeći se da je leto tako brzo prohujalo. Tu, nažalost, nije bilo pomoći. Vreme se nije moglo u nedogled rastezati. Dok se jedan deo porodice pretvarao da ne zapaža neumitno primicanje rastanka koristeći svaki preostali trenutak da uranja u još toplo more, drugi je otvoreno jadikovao. Ilija je već danima listao katalog s neobičnim naslovom: Agregatna stanja tuge.