Lakovane bele cipele

Lakovane bele cipele svojevrstan su ŽENSKI familienroman, ali i uzbudljiva NOVOSADSKA priča ispričana na Natašin način: intiman, lirski a opet faktografski detaljan! Ovom poslednjem posebno doprinose fotodelovi romana, koji uz one „muzičke“ čitaocu nude malo sentimentalno putovanje kroz prohujale decenije i vraćaju neponovljivi duh novosadskog urbaniteta o kojem danas možemo samo sanjati. Pisan jednostavnim stilom, pitko, sa finim osećajem za psihološke nijanse i izvesnom dozom fatalizma kada je o životnim putanjama glavih likova reč, ovaj roman se čita prevashodno HEDONISTIČKI… Sava Damjanov Sasvim je jasno da je ovo jedna intimna porodična hronika, tekst nastao iz čiste autorkine potrebe da se od zaborava sačuva jedno vreme, priča o jednoj porodici i pre svega o jednoj ženi, malom velikom heroju. Ovo je knjiga o neskladu, o nasilju, o lepotama i mukama odrastanja, pa na kraju i roman o Novom Sadu i osamdesetak godina njegovog burnog života…Po svojoj strukturi Lakovane bele cipele su niska fragmenata u kojoj se naizmenično smenjuju proza, fotografija i poezijom sugerisana muzika. Na kraju te niske imamo doživljaj zanimljive celine koja ne može da ne probudi emociju čitaoca. Miroslav Aleksić