Kuvar

Nesvakidašnja i neobična knjiga, sa širokim zamahom, ali i pažljivo izmerenom pre­tencioznošću. Knjiga-varka: zamah joj je vidljiv kroz sveobuhvatnost pretočenu u svojevrsnu mini-istoriju vizuelnih umetnosti, dok joj je sam tekst oličenje širokih interesovanja autora. U njoj ćemo naći didaktičku, obrazovnu nit namenjenu mladim čitaocima (od studenata režije i komunikologije do onih koji proučavaju marketing i odnose sa javnošću) upućenu i studentima umetničkih fakulteta, pa čak i publici koja „samo“ voli knjige, uz to još i ilustrovane.

Koliko god Kuvar Borisa Miljkovića žanrovski, na prvi pogled, zbunjivao, on je puto­kaz ka svim vrstama kreativnog i kreativnog u svemu. Ipak, knjiga se drži jednog pravca: ona želi da pokaže proces i meandre poruke koja se stvaralačkim činom, od reklame do jela, šalje tzv. konzumentu. Taj put ispričan je i stručnim i književnim, rasterećenim i duhovitim jezikom. I (samo) iro­nijom. Sazdan je i od strogosti u zahtevima šefa (tima i kuvara – svejedno) prema učenicima; od zakonitosti struke; putopisnih niti; intimnih ispo­vesti; hedonizma i umetnosti kuvanja.

Ovo svojevrsno slavljenje hrane samo je srećno izabrana prečica ka zapravo jednoj ozbiljnoj knjizi.

Autor je kao hrabri i nekonvencionalni režiser preuzeo rizik spravljanja ručka od skoro neposto­jeće recepture u književnom stvaralaštvu: režirao je sopstvenu knjigu na samim njenim stranicama. Dakle, Kuvar je sačinjen, kako i autor sam kaže, od „kuhinje, hrane, strasti, erotike“.

Vladislav Bajac