Svaka knjiga koja se bavi pitanjima koja uključuju emocije, kao što je pitanje smrti, sigurno će biti nepotpuna i tako će čitaoca ostaviti donekle nezadovoljnim. S ovom temom se hvatamo u koštac hiljadama godina, a ipak mudraci, filozofi i teolozi još uvek nisu dali potpune odgovore na sva moguća pitanja. Ključni problem je, svakako, to što među nama nema ljudi koji su iskusili smrt, i koji bi mogli da nam kažu šta im se desilo. Mrtvi ne govore.
Doduše, neki ljudi tvrde da su bili umrli i da su nazreli obrise zagrobnog života. U knjižarama ćete uvek naći poneku knjigu čiji autor tvrdi da se vratio iz mrtvih: Dokaz o postojanju Neba, Moj poslednji dah, Rođenje zvano smrt… Gotovo je sigurno da ćete nešto od ovoga naći na polici. To su priče ljudi koji tvrde da su “na prstima hodali po ivici ambisa” i nakratko u nj zavirili. Najčešće samo par trenutaka, a onda ih je defibrilator iznenada vratio u sadašnji svet. Oni zapravo nikada nisu pali u taj ambis. Nedostaju nam izveštaji ljudi koji su duže vremena bili mrtvi pre nego što su se vratili u život. Naravno, imamo primer Isusa Hrista i Lazara, ali niko od nas ne poznaje nekog poput njih dvojice, s kim bismo mogli da razgovaramo – što znači da ne možemo da se oslonimo na svedočenja koja danas postoje.
Ova knjiga ne sadrži uobičajena lična svedočenja, osim neka usputna. Takođe, ona ne daje detaljnu naučnu analizu smrti. Umesto toga, čitaćete razmišljanja sredovečnog čoveka koji je, veoma svestan svoje smrtnosti, ispitivao šta Biblija kaže o ovom predmetu – uz kratke osvrte na religijsku istoriju. Ne pokušavam da odgovorim na sva vaša pitanja, već samo da vas zaintrigiram da istražujete ovu temu. Uostalom, i vi i ja ćemo, s ostatkom ljudskog roda, na kraju života okončati svoje traganje.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.