Kućica na drvetu od 65 spratova

Kućica na drvetu je porasla. Do 65. sprata. Na njoj sada, pored onih krvožednih ajkula i pingvina i Terija i Endija žive i mravi, na farmi. I otvoren je salon za ulepšavanje kućnih ljubimaca, njega drži Džil. Postoji i sala za rođendanske žurke, u kojoj je uvek tvoj rođendan, čak i kad nije. I sala za antirođendanske žurke, u kojoj ne smeš dugo da se zadržavaš, jer ćeš se vratiti do bebe. I Kućica TV, televizijska stanica koja emituje vesti iz kućice na drvetu 24 sata dnevno.

Jednog dana, dolazi inspektor za građevinske dozvole. Ispostaviće se da Teri nije nabavio dozvolu kad je trebalo, jer je novac dao ljubaznom patuljku za kikiriki od kog postaješ vidovit, koji je – zbog alergije na orašaste plodove – trampio za najbržeg konja na svetu, koji ipak nije bio dovoljjno brz, pa ga je trampio za kozu koja govori, koja je govorila samo francuski, pa ju je menjao za pevajućeg majmuna koji nije znao rođendansku pesmicu, pa ga je trampio za zlatnu ribicu od čistog zlata koja je bila preteška da bi mogla da pliva, pa ju je trampio za miša koji zna da računa, ali je izračunao da su dva i dva pet, pa ga je trampio za cirkusku buvu koja skače koja nije htela da skoči, pa ju je trampio za čarobni pasulj, pa je od silne trgovine ogladneo i pojeo čarobni pasulj. Zaboravivši da nije samo alergičan na orašaste plodove, nego i na pasulj, i bilo mu je lose i sve lošije i na kraju je eksplodirao. I nije nabavio dozvolu za gradnju. Ali nije eksplodirao.

Gospodin Nosonja želi knjigu do podneva. Inspektor je pred vratima i konstatuje da je kuća nebezbedna. Rešenje je jednostavno: srećom postoji već konstruisana vremenska mašina, samo treba poći do trenutka pre kupovine kikirikija.

Ali… dugme na vremenskoj mašini je zaglavljeno. Teri i Endi (i gospodin Pucketalo, inspektor koji je slučajno upao) putuju kroz vreme.

Kome je namenjena: onima koji vole grafičke novele i specifičan humor prisutan u serijalu Kućica na drvetu