Krvavo pero

Priča prepuna turbulentnih događaja, na razmeđi između ljubavi i mržnje, pripadanja i neverstva, požrtvovanja i odricanja, života i smrti, prožeta psihološkim problemima protagonista koje je pisac (psiholog po vokaciji) iskoristio kako bi, na nimalo suptilan način opisao probleme ljubavnih odnosa današnjice.

Radnja smeštena u nekom od gradova iz unutrašnjosti Srbije (gde pisac dozvoljava čitaocu prostor da sam mašta o mestu radnje, tako mu pružajući slobodu da se što više uživi u delo), svedoči o životu jednog Milana, neuspešnog pisca i pesnika koji bežeći od sumornosti i sivila svog porodičnog doma u veći grad, silom prilika upoznaje Milenu koja sa sobom vuče traume iz detinjstva koje su se pružale sve do sadašnjice, a što mu dodatno ometa pronalazak inspiracije za rad na njegovim pesmama i knjizi. Milena u Milanu u početku nalazi utočište od nasilnog oca, Milan u Mileni zamenu za roditeljsku ljubav koju nikada nije osetio u svoj svojoj punini i delom inspiraciju za stvaranje, nakon čega čitav njihov odnos postaje problematičan i u krajnju ruku, toksičan.

Od početka do kraja same knjige, na realan način opisani su problemi osobe koja zbog vlastite anksioznosti lako prelazi u stanje paranoje i osobe, koja zbog svakodnevnih životnih nenormalnosti uz svoje stresno porodično stanje, nosi i psihičko stanje u psihologiji poznato kao granični poremećaj ličnosti, koji se vrlo teško leči. Pisac je, noseći se svojim psihoterapijskim iskustvom opisao svakodnevne promene u psihološkim reakcijama kod oba lika, naročito bacajući akcenat na granični poremećaj ličnosti koji u ovom delu umnogome oslikava lik Milene, a u realnim životnim situacijama koje neretko za posledicu imaju i samu smrt. Tako i u ovom delu, pisac je zadržao dozu agresivnosti i nihilizma koju često nose njegovi triler romani, pa se u samom epilogu dešava i ubistvo, zarad neadekvatno uzvraćene ljubavi. S jedne strane, Milanova nemogućnost da stekne puno poverenje u ženski rod, osećaj nepripadanja i stalni osećaj bezvrednosti nametnut od strane članova najuže porodice i s druge, Milenina nemogućnost da funkcioniše normalno u dijadnom odnosu, nestalnost u donošenju odluka i neumešnost da na adekvatan način odgovori emocijama partnera, stapaju se u katastrofu iz koje nema izlaza za oba „junaka“ priče.

Ova priča je prava poslastica za ljubitelje tema iz psihološkog domena rada, ali i opomena svim naraštajima da više vode računa o svom mentalnom zdravlju i mentalnom zdravlju svojih bližnjih. Za kraj, Milan uspeva da napiše svoje prvo, prozno delo konačno inspirisan vlastitim, ljubomornim zločinom i iako na kraju lišen slobode, stiče se utisak oslobođenja od vlastitih psiholoških kočnica koje su u ovom slučaju nametnute od strane najbližih u ranom detinjstvu.